Источно подграђе, заједно са Јакшићевом кулом, чини најмлађи средњовековни део Београдске тврђаве, грађен у другој половини 15. века.
У Првом светском рату, али и током обнове обнове Горњег града 1952. године, на Источно подграђе обрушавала се земља стварајући слој дебљине најмање шест метара. За сада је скинуто више од 1.500 кубика земље која је покривала археолошке остатке. Дошло се до четири метра високог зида из 15. века, који се простире од бедема Доњег града и под правим углом скреће ка Источној капији, у дужини од 30 метара.