Приче о Београду - представљање едиције Овако се живело, издавачке куће Креативни центар
Приче о Београду

У понедељак 16. априла и уторак 17. априла, као и у четвртак 19. априла и петак 20. априла 2012. године, у 19 часова, у Кули Небојша, ЈП „Београдска тврђава“ наставља даљу реализацију пројекта „Приче о Београду“ у оквиру којег ће издавачка кућа Креативни Центар представити књиге из своје едиције „Овако се живело“.

У понедељак 16. априла, биће речи о књгама ,,Винча,, Ненада Тасића и ,,Сингидунум“ Стефана Поп-Лазића.

Дело „Винча“ Ненада Тасића нам описује како су и на који начин живели људи без оружја пуне две хиљаде година и како је изгледао Балкан у неолиту.

Књига „Сингидунум“, дело аутора Стефана Поп-Лазића открива како су живели становници насеља и војног логора Сингидунума као и детаље о правилима изградње логора, као што је дозвољени број смештених у једном логору, ко је диктирао моду и какав се накит ценио у то доба.

У уторак 17. априла, представиће нам се три аутора у оквиру едиције „Овако се живело“:

• Марко Поповић са своје две књиге „Одбрана и војевање“ и „Владарски и властеоски двор у средњем веку“. Књига „Одбрана и војевање“ говори о начину ратовања у средњем веку, док књига „Владарски и влестеоски двор у средњем веку“ приближава читаоцу животе владара и владарки на средњевековном двору.

• Весна Бикић са књигом „Средњевековно село“, која говори о животу на селу у доба средњег века, и

• Радивој Радић са делом „Стари Словени“, књизи која нам прича причу о животу Словена након досељавања на Балкан.

У четвртак 19. априла, биће речи о књигама ,,У Османском царству“, Александра Фотића и ,,Београд у доба Милоша Обреновића“ Ане Столић.

Александар Фотић у својoj књизи „У Османском царству“ описује живот у доба Tурака, како се јело за софром, изглед оријенталних кућа, турчење и потурице али и обнову српске цркве, како је изгледало прво ватрено оружје и шта значе поједине турске речи.

Књига „Београд у доба кнеза Милоша Обреновића“, ауторке Ане Столић, провешће читаоце кроз Београд након Другог српског устанка. Ауторка открива шта се све могло наћи на трпези кнеза Милоша Обреновића, у чијим се кућама прво појавио европски намештај, шта је све била дужност полиције, шта је био лек против колере и која су здања подигнута у том периоду.

У петак 20. априла у оквиру едиције „Овако се живело“ представиће се Радина Вучетић са својим делима „Престоница независне Србије (1878-1918)“, „Београд између два рата (1918-194)“ и „Живот у социјализму (1945 - 1980)“.

• „Престоница независне Србије (1878-1918)“ дочарава како су живели Београђани на прелазу два века, када су се појавили први аутомобил, трамвај и фудбалска лопта, како се уређивао ентеријер и каква се мода носила тих дана, али и где се су се сусретали младићи и девојке и како су се забављали.

• У делу „Београд између два рата (1918-1941)“ Радина Вучетић пише о водећим српским индустријалцима, славним уметницима који су били гости Београда, првој радио емисији и сазнању Београђана о телевизији.

• „Живот у социјализму (1945 - 1980)“ говори о томе како су окончане студентске демонстрације 1968. године и шта су изградиле омладинске радне акције, али и како је прослављан рођендан Јосипа Броза Тита, када је фића постао национални ауто, а жене добиле право гласа.

Едиција „Овако се живело“ говори о свакодневном животу људи у прошлости, од праисторије до данашњих дана. У питању је велики подухват – едиција је замишљена пре неколико година и имаће 20 књига а окупља велики број стручњака за поједине историјске периоде – историчаре, археологе, истроичаре уметности. Едиција „Овако се живело“ биће и од значајног допунског садржаја школама и њиховим ученицима при учењу изборног предмета свакодневни живот из прошлости. Жири 53. београдског међународног сајма књига прогласио је ову едицију у издању Креативног центра за најбољу дечју књигу 2008. године.

Пројектом „Приче о Београду“ ЈП „Београдска тврђава“ наставља да промовише књижевна дела домаћих аутора кроз разговоре са писцима и стручњацима из различитих области културе, а у циљу успостављања новог садржаја у ревитализованом простору Куле Небојша и промоције културног и уметничког духа Београда.