Стална изложбена поставка / ελληνική
Стална изложбена поставка

Кула Небојша данас је изложбени простор у којем је, на оригиналан начин, уз коришћење модерних аудио-визуелних елемената, изложба постављена тематски и по нивоима. Концепт поставки припремио је тим стручњака Историјског музеја Србије, у сарадњи са колегама из Грчке.

У простору анекса Куле Небојше представљена је историја Куле Небојше као војног објекта који је од изградње, око 1460. године, био део одбрамбеног система града, „предзиђе Хришћанства“, пред налетима османске војске. Потом су приказани османско освајање Београда, место које је Кула Небојша имала у периоду османске владавине, као и током аустријске управе у Београду у 18. веку.

Поставка у приземљу посвећена је историји Куле Небојше као тамнице, места мучења и сужањства. У електронској форми приказано је како је крајем 18. и почетком 19. века она постала симбол османске репресије над борацима хришћанских народа Балкана против вишевековне османске власти. Поставка, у исто време, представља и уметничко-документарни омаж свим жртвама страдања и утамничења.

На првом спрату, користећи мултимедијалне апликације, представљена је личност, идеје и рад Риге од Фере, великог грчког песника и револуционара, који је био кључна фигура Грка и других балканских народа на њиховом путу ка слободи. По налогу Високе Порте, Рига Велестинац је, заједно са седморицом својих истомишљеника, заточен у Кули Небојши, где је и страдао 13. јуна 1798. године.

Изложба на другом нивоу Куле Небојша посвећена је Првом српском устанку и настанку модерне српске државе почетком 19. века. Представљени су главни узроци који су довели до подизања Устанка у Београдском пашалуку, ратне операције устаничке војске, Карађорђе и водеће личности Првог српског устанка, као и процеси изградње модерне српске државе и првих установа: војске, владе, просвете.

На последњем нивоу Куле Небојше представљена је историја Београда који је од пограничне тврђаве Османског царства током првих деценија 19. века постао престоница вазалне Кнежевине Србије. На поставци су у електронској форми приказани почетак Другог српског устанка 1815. године, улога и утицај кнеза Милоша Обреновића на стицање аутономне унутрашње управе и стварање Кнежевине Србије, развој српске вароши у Београду, османски Београд и живот његових становника различитих вероисповести и националности, као и процес претварања града из оријенталне у средњоевропску варош.

Свечано отварање Куле Небојше очекује се у априлу 2011. године.

Рига од Фере (грч. Ρήγας Βελεστινλής-Φεραίος) (1757 — 13. јун 1798) је био грчки револуционар, песник, национални херој, претходник и прва жртва устанка против Османског царства. Обешен је у кули Небојша у Београду.

Рани живот

Рођен је у богатој породици цинцарског порекла у Велестину у Тесалији, близу античке Фере. Након школовања постао је учитељ у насељу Кисос. Када је имао двадесет година убио је једног значајног Турчина, па је побегао на планине Олимп, где се придружује једној скупини војника под водством Спире Зере.

Касније се придружује монасима на Атосу. Примио га је Косма старешина манастира Ватопеда. Затим је отишао у Константинопољ, где је био секретар фанариота Александра Ипсилантија. У Букурешту се вратио у школу, научио је неколико језика и постао је службеник влашког кнеза Николаса Маврогенаса. Када је избио Руско-турски рат 1787-1792 био је задужен за инспекцију војске у Крајови.

Ту је постао близак пријатељ отоманског официра Османа Пазваноглуа. Упознао се и са побуњеничким пашом од Видина, кога је спасао од Маврогенасове освете. Чуо је у то доба за Француску револуцију, па је почео веровати да је нешто слично могуће на Балкану. Веровао је да је могуће самоопредељење православног становништва унутар Османског царства. Рига од Фере се састајао са грчким епископима и побуњеничким вођама тражећи подршку за устанак.

Након смрти Маврогенеса Рига од Фере се вратио у Букурешт и једно време је радио као преводилац при француском конзулату. У то време написао је чувену грчку верзију Марсељезе, химне француских револуционара. Та верзија је позната преко Бајроновог цитирања „синови Грка, устаните“.

У Бечу

Око 1793. Рига од Фере је отишао у Беч. Циљ му је био да тражи од Наполеона помоћ и подршку. У Бечу је живело доста Грка, па је ту уређивао грчке новине Ефемерис. Направио је и штампао је мапу Велике Грчке, која би обухватала и Константинопољ. Штампао је памфлете узимајући у обзир идеје Француске Револуције. Били су то Декларација о правима човека и грађанина, Нови политички устав, Становници Румелије, Мала Азија, Егејска Острва и Кнежевине Влашка и Молдавија. Те памфлете је намеравао да дели да би потакао општебалкански устанак против Османског царства. Штампао је и многе грчке преводе страних дела. Своје песме је сакупио у једном рукопису, а штампане су после његове смрти 1814.

Смрт

Започео је дописивање са Наполеоном. Послао му је табакеру направљену од ловоровог корена из Аполоновог храма. Настојао је да види славног генерала у Венецији. Док је путовао према Венецији издао га је један грчки трговац. У Трсту су га ухапсиле аустријске власти, које су биле савезник Османског царства, а биле су забринуте због идеја Француске револуције. Аустрија га је предала турском управнику Београда. У Београду су га заточили и мучили. Одмах по хапшењу покушао је да се убије.

Од Београда су га намеравали послати да му султан у Константинопољу одреди казну. Међутим задавили су њега и пет његових сарадника у кули Небојша у Београду. Бојали су се да ће Ригин пријатељ Осман Пазваноглу ослободити Ригу од Фере. Тела су им бацили у Дунав. Ригине последње речи су биле:

„Ја сам посејао богато семе. Долази час када ће моја земља брати славно воће“

Идеје и заслуге

Рига од Фере је писао модерним грчким и својим песмама је изазвао револуционарни жар у Грчкој.

Писао је о окрутном турском систему данка у крви, о систематском тлачењу, о забрани учења грчке историје и језика, о конфискацији цркви и претварању у џамије. Рига је написао много књига и песама о грчкој историји и постале су јако популарне. Једна од најчувенијих је Турио у којој је написао:

„Боље је живети један сат као слободан, него четрдесет година бити роб.“

Подстицао је Грке да напусте градове и да крену у планине, где има слободе. Статуа Риге од Фере налази се на улазу Универзитета у Атини. Постоји и његова статуа у Београду у улици Риге од Фере.