Непобедиви Константин - Битка код Милвијског моста, представљање књиге и предавање Николе Керавица
Циклус предавања - МИЛАНСКИ ЕДИКТ И ЦАР КОНСТАНТИН

Београд, 29.05.2013 - У уторак 28. маја 2013. године, у 19 часова, у Кули Небојша, у оквиру циклуса  предавања „Милански едикт и цар Константин“,  представљена је књига и одржано предавање Николе Керавица „Непобедиви Константин“, са посебним освртом на битку код Милвијског моста.

Током предавања Никола Керавица је између осталог истакао:

Војни подвизи Флавија Константина пола века након његове смрти били су готово заборављени. Јован Златоусти, један од најумнијих људи свога времена, изрекао је о Константину следеће: „Многе и велике начинио (обновио) је градове и бројна племена варварска покорио је, чијих се имена данас не сећамо.“ На сличан начин и данас су често занемарена Константинова војничка постигнућа, потиснута у други план значајем осталих његових дела. На другој страни, мало је битака које су оставиле тако значајне последице на ток историје, попут оне која се одиграла код Милвијског моста 28. октобра 312. године. На који ће начин бити приказано оно што се десило непосредно пре и током ове битке углавном је зависило од става аутора према хришћанској религији. При том је често била запостављена војноисторијска страна овог догађаја, док су у први план истицани теолошки, па чак и психолошки елементи везани за његове учеснике. Пажљиво читање доступних историјских извора омогућило нам је да битку код Милвијског моста прикажемо као стваран војни догађај који се одвијао у оквирима теоријских и практичних правила умећа ратовања позне антике. Ова битка није била прва, највећа, нити последња ратна победа Константина Великог. Противник којег је тада поразио није био неко чији пораз би сам по себи донео славу победнику. Oна је недвосмислено била успешна завршница похода који је Константин готово непогрешиво водио од преласка Алпа у рано пролеће, до тријумфалног уласка у Рим 29. октобра 312. године. Освајање престонице омогућило му је да самостално влада западном половином Царства, потпуно равноправан у свему са Лицинијем, августом на истоку. Они су наредне 313. године у Милану донели едикт о верској толеранцији, који је хришћанима дозволио да слободно исповедају своју веру. Захваљујући хришћанским историчарима, Лактанцију и Евсевију, сачувано је предање о наводној визији које је бици подарило митску ауру и учинило је преломним догађајем у историји ове религије. Битка код Милвијског моста, нераскидиво повезана са Константиновом визијом, постала је временом симбол суштинске промене религијске политике, али и укупног друштвеног поретка позноримске државе.

Након предавања посетиоци су били у прилици да посете сталну изложбену поставку Куле Небојше.